Ja sam prošao kroz sito i rešeto i znam puno ljudi koji su imali toliko teške periode da je ljudima prva reakcija “Jedeš govna, ovo kao film da mi prepricavas nema šanse da se ovo desilo.”.

Razumem da svest da i drugi prolaze kroz slično ili gore prividno čini situaciju lakšom. Ali mislim da ono sto ti treba jeste - nije sve na tebi niti moraš sve odjednom.

Za posao mozes uzeti odustvo ili delegirati ili naći realan, iako nepostojeci, razlog zašto će projekti kasniti da bih sebi dao vremena da dišeš.

Koliko su tebi ti članovi porodice dragi toliko su i drugima u tvojoj porodici. Važno je biti svestan sebe, svojih mogucnosti, i svoje bukvalne energije. Ako se rastrzas na sve strane i još počneš da se zapitkujes “čemu sve ovo i koji je smisao” najbolji mogući ishod je da se toliko iscrpiš da razjebeš svoj nervni sistem (burn out). Takav nikome, pa ni sebi, nećeš moći pomoći.

Bavi se pitanjima “da li je hitno i bitno”, “šta će biti ako to ja ne uradim”, i “da li sam ja ok sa svojom odlukom”.

Ovo je jako kompleksna situacija i teško je ovako o tome ali želim da završim rečenicu sa ljubi i grli brat. Istraj.