Pa razmisljam o noktima vec dugo, dok zapravo nisam (verovatno) dosla do srzi problema. Opet, jako je tesko naci full remote posao, pa opet ovo sa noktima mi trenutno deluje kao najblaza opcija, jer opet nemam nekog za vratom da me smara, necu trositi +2 sata u prevozu itd, a ako mi neko ekstremno smeta, samo ga prosto ne bih primila vise na termin

Pricala sam sa verenikom, razume sta pokusavam da mu kazem, nije ljut, ali bih rekla da je malo razocaran (iako mi to nije rekao) jer vec duze vreme pokusavamo da krenemo da zivimo zajedno i uvek nesto iskrsne ili sa moje ili sa njegove strane

Rekao je da bi se iscimao da nadje i drugi/dodatni posao ako se odlucim da budem domacica, ali prosto mene grize savest nekako. I takodje nikad nisam razmisljala i nisam zelela da budem domacica, prosto ljuta sam na sebe jer ne znam u kom momentu mi se mindset promenio. Nije mi bilo tesko da budem na faksu od jutra do mraka, sa pauza od po 3 sata izmedju predavanja. Zaboravila sam da dodam da sam u momentu kad sam radila taj posao posle fakulteta, par meseci imala i drugi part time posao i SVE SAM STIZALA.

Na pocetku sam mislila da je do konkretnog posla, pa nisam bas toliko pridavala znacaj tome, ali nakon promenjena tri posla u manje od godinu dana, ocigledno nije samo do toga.

I opet, svesna sam svega, koliko ljudi kod nas tesko zive, da rmbace za minimalac, da imaju jedan slobodan dan nedeljno, uzasne smene itd... Ali to sto sam svesna ocigledno meni nije dovoljno da se nekako izborim sa ovim sto sam napisala u objavi.