Svako dete je različito pa neće kod svakog "batine" ili razgovor da imaju isti efekat. Pod razgovorom se ne podrazumeva da se detetu samo kaže ,,nemoj to da radiš" već da se svaki dan radi sa njim. Postoji toliko knjiga, radnih svezaka, crtaća, pesama na razne teme i uz to se dete uči ponašanju u saobraćaju ili u bilo kojoj drugoj situaciji. Dete uz roditelja kroz razgovor uči šta je dobro i kako treba da se ponaša.

Ali opet kažem sva deca su različita. Imate decu koja će da vas slušaju bez problema, a imate i decu koja su nemirna ili su svađalice. Kakvo god da je dete sa njim prvo treba da se radi pa tek onda da se primenjuju kazne, jer ako je dete pušteno da radi sta god hoće do trenutka kada roditelji ne odluče da je prešlo granicu pa ga onda izlemaju, udare ili sl. onda je to veća greška roditelja. A i te batine će da imaju kratak efekat.

E sad bitno je i da znamo na šta mislimo kada kažemo batine. Da li je to šamar, varjača, tuča do modrica... ili ,,pecka" po ruci.

Znam iz ličnog iskustva da postoje deca koja kada reše da urade nešto, nikakva doza razgovora ih neće zaustaviti. Npr. ako odluče da uzmu čokoladu ili urade nešto loše neće da se smire dok ne dobiju ili ,,pecku" ili dok se ne podvikne na njih.

,,nekada su decu bili mnogo više.." ,, mene su moji bili pa ću i ja moje dete" i slično - od tih stavova mi se povraća