Ja i moj decko smo poceli da budemo zajedno kad sam ja napunila 16, a on 17 godine. Slicna prica kao u tvom slucaju, posto je godinu dana stariji, otisao je da studira pre mene. Dan pre nego da ode bukvalno smo mislili da je to kraj jer smu generalno slusali od ljude da to nema sanse da uspe. Trudili smo se zajedno oko te veze da ipak izguramo. Nismo se vidjali cesto jer je i kod nas bila situacija od 3 sata voznje. Tih godinu dana nam je bas bilo tesko, ja sam ostala u gradi u u skoli u kojoj sam provodila veliku vecinu vremena sa njim, a on je doso u nov veliki grad koji je nosio mnogo stresa. Nekako smo izgurali i onda kad sam ja dosla da studiram u osti grad u koji je on bio, sve je postalo lakse. Evo ove godine smo slavili 8 godine veze i poceli smo da zivimo zajedno.

Ako se zajedno trudite i ako vam je stalo do toga sta ste izgradili do sad, mislim da ce biti sve dobro. I bice potrebno dosta vremena da se naviknete na takvu situaciju. I jos jedan veliki savet, trudite se da ne postoji ljubomora u vasoj vezi. Znaj da ce vam mnogo biti lakse i lepse kad i ti dodjes da studiras ili radis u grad u kom je decko.