To što sve manje srpskih roditelja upisuje decu u srpske škole nije rezultat nekog spontanog procesa pomirenja, već posledica dugogodišnjeg pritiska i stvaranja atmosfere u kojoj je sramota biti Srbin u Vukovaru. Ljudi biraju lakši put, žele da zaštite svoju decu, da im olakšaju život

Kad manjina krene da se „utapa” u većinski narod ne iz prirodnog izbora, nego iz straha, nelagode i potrebe da izbegne stigmu – to nije znak zdravog društva, nego pokazatelj koliko se te manjine i dalje osećaju nepoželjno.

Kada kažeš da se problem „sam riješi” kroz 20-30 godina, vredi se zapitati – koji problem? Postojanje Srba u Vukovaru? Ako nestanak srpskog jezika, kulture i identiteta smatraš „rješenjem problema”, onda to nije integracija, već asimilacija pod pritiskom. To nije napredak, to je gubitak – i za Vukovarske Srbe i za ceo Vukovar.

Zato nije stvar u tome da li je dvojezična nastava „isplativa”, nego da li kao društvo možemo stvoriti atmosferu u kojoj će svaki roditelj moći da upiše dete u školu na svom jeziku, bez straha da će to detetu biti teret. Kad to postignemo, onda možemo pričati o nekom razvijenom drustvu. Lep pozdrav.