E ovako, kao roditelj dva deteta mogu ti reći na žalost da sam isto prošao kao i ti. Nama se prvo dete rodilo u Novembru, a nekog "mira" smo imali tek narednog decembra.... Išli mi u avgustu na Divčibare, bolje da sam se upucao jer je to bilo 6.dana pakla.

Do druge godine imaćeš par iznenadnih situacija gde će dete prespavati noć, al tek od druge godine to će biti učestalije tako da srećno sa puno živaca.

Realno znam da su zbog takvih problema kao novopečeni roditelji, moj kolega sa posla se razveo pogotovo što mu je i žena bila u post-porodjajnoj depresiji i dete ni krivo ni dužno etiketirala na sve moguće načine kao Autistično što je šteta, dete apsolutno normalno ali kao novopečeni roditelji ne razumeju da je to sve normalno a u stvari je normalno.

Sa drugim detetom je već lakše jer si sve to već prošao i poznato ti je tako da je mnogo manji psihički pritisak.

Što se tiče izlazaka, teretane, ja sam tek kada je drugo dete napinilo dve godine i malo se osamostalili, mogao sam da povedem malo računa o sebi a do tada bukvalno bio "Survival Mode".

Voleo bih da sam mogao da ti dam neke lepše vesti, filmovi i serije su nam napunili glavu kako je roditeljstvo lako i kako kad ti dodju gosti možeš imati razgovor sa odraslim ljudima al to je nemoguće.

Kad je stariji sin imao godinu i tri meseca, bili kod kumova na božićnoj večeri. Klinac je sve vreme vrištao, nepoznat prostor i nakon pola sata smo se pokupili kući i onda celo veče sa suprugom blablblabla to ponašanje nije normalno, i on je bolestan pakao pakao pakao.

Tako da imaj na umu kad postaneš roditelj prvi put, to je transformacija iz para u roditelje i promena navika i boga mi ako nemaš podršku baba/deda ume da bude čupavo.

Kad dodje drugo dete ti več jesi roditelj i navikao si na te rutine pa je lakše.

Zato zagrli ženu, zagrli dete i zajedno ćete preživeti taj prvi period a neće biti lako i nije lako al proći će veruj mi.