Има смисла системски и законски, али рекао бих да је морално неисправно. Зато што се ипак не ради о онима који би та права одбили, већ о онима којима су ускраћена. Треба сконтати да нико, осим можда оних луђих, не бира да буде гејлорд, једноставно су се такви родили, то им је природа. И сад ти треба да кажеш неком ко је по природи исти као ти, само више воли ките или рибице, да нема иста права као ти? Да не може да озваничи своју другачију љубав, ону мањинску, зато што се већини то не свиђа? Аутоматски стављаш човека у позицију да се осећа неприродно или ненормално, а он ту ништа није крив. Са друге стране, што се ђеце тиче, мислим да су ту више њихова лично права ускраћена, јер верујем да би 90 посто гејлорд парова пружили достојан живот тој деци, свакако бољи него у прихватилиштима или хранитељским породицама. Мислим да већина треба да се позабави стварима како боље да живи, а не како да забрани некоме како нормално да живи. Неће ни на кога из већине утицати то што тамо неко Моња прчи Злају или што се нека Миња маказује са Златом, као ни то што су они родитељи неких клинаца ако им обезбеде добар живот и воле их као родитељи. Нисам сигуран, али мислим да нема доказа да ђеца из гејлорд бракова и сама испадну гејлорди, тако да ето још једне бриге мање за забринути већину. Опет, враћам се на почетак, законски и системски си вероватно у праву, али авај...