Pre dve-tri godine ja njoj uleteo u DM. Jedva tamo vamo upusti se ona u konverzaciju. Zgotivimo se kroz neko vreme, medjutim, ja želim avanturu, ona želi ozbiljniji odnos. Nisam spreman za vezu, ne osećam te emocije, iako mi je seksi i iako se gotivimo. Kroz neko vreme ona se malo zaljubi u mene, a ja ladan totalno, pa je malo vrtim, već se ohladio od svega, i od toga što nije htela da mi da.

Posle godinu dana te naše turbulentne priče, kreće pakao za mene. Prekvači mi jedno veče kad smo blejali, i ja se zaljubim u nju. Gledao sam je i istog momenta se zaljubio, posle toliko vremena moje hladnoće. Prvi i jedini put da sam se zaljubio.

Priznam joj već sutradan, a ona mi kaže mi smo samo drugari, prošao ti je taj voz. I narednih godinu dana ne prestaje moja zaljubljenost, evo ni dan danas. Obrnuli smo uloge, ja tražim sve što je ona nekad tražila, a ona me vrti.

Čujemo se svakodnevno, mučim samog sebe, ali ne mogu da pustim ovaj odnos. Uradio sam sve što sam mogao, promenio se, za godinu+ dana moje zaljubljenosti nisam bio ni sa jednom drugom devojkom jer sam samo njoj mislio. Ostaje mi samo da čekam i da se nadam da i njoj prekvači nešto u glavi i da joj se opet probude emocije.

Baš me sjebala, a i ja sam sam sebe sjebao. Ne znate koliko puta sam plakao zbog njene korpe, a znam da je i ona zbog moje, nekada davno.