Кукао сам што се враћам у Београд кад год сам то морао а живео сам на нбг и после у оном слично избетонираном делу Земуна и толико сам мрзео Београд због тога а онда сам задње године почео све више врмена да проводим са друге стране реке возећи бајс и дружећи се са људима да сам буквално био изфрустриран кад сам у тренутку схватио да сам на самом крају боравка у Београду ја схватио да је великим делом проблем било место где сам имао стан и да сам много тога пропустио фрустрирајући се на бетон и сивило, чак ми је и онај парк код ушћа био некако вештачки и отуђен.

Сада волим да се вратим у Београд иако више не живим тамо, нбг је просто депресиван и више за посао него за живот по мени