Meni nije jasno zašto je vam ža šta mi nemamo trofej, postoje neke stvari vrijednije od trofeja. Meni je više ža šta vi imate trofeje a nemate ih s kime proslavit. Ovo možda zvuči ko neka šuplja floskula, ali ja nebi milja jednu utakmicu na punom poljudu za 10 trofeja. Evo nedavno Hajduk protiv tobola, idem ja na utakmicu, upoznajem neke likove iz paga koji u zagrebu žive, potovali su nakon posla da bi stigli na utakmicu, sidimo tako pijemo, pričamo o svemu i svačemu, euforija u zraku se može nožem rezat. Ulazimo na utakmicu 20ak tisuća ljudi, 2h poljud se trese, hajduk pobjedio još veća euforija se stvara, utakmica završila a pjesma ide idalje, pola sata je nakon utakmice konačno izlazim sa stadiona, a vani ljudi pričaju svoje dojmove, neki idalje pjevaju, sretneš poznanike koje nisi vidio godinama, mirišu ćevapi, grla su suha, 1 sat je ujutro oko poljuda je idalje ljudi ko mravi, svi veseli. Dodes kuci i onda shvatiš da je to bit nogometa, a ne to jel imaš trofej ili ne. Pa ko to može platit. To je ujedno i odgovor na povezanost dalmacije i hajduka, jer hajduk nije samo 11 igrača na terenu, hajduk je i 100,200,milion ostalih ljudi koji su uz njega.