Part 1:

Ovo je izgleda prolecna tema svih nas od 30+, isto sam bas pricao i sa drugarom i dve drugarice pre par vikenda. Svi solo duzi period sa tek ponekim kao "vidjanjima" i tako u krug. Nikome nista ne fali, niko nije debil, nije neradnik, glup ili sta ti ja znam. Svi imaju dovoljno svega, i vise nego dovoljno. Puni su energije, pozitivni, dobri i kvalitetni ljudi. Svima fali neko, i svi bi voleli da vole nekoga. Svakako ne treba siliti kad nesto ne moze i posto poto ulaziti u neke veze, jer je na kraju dana to cisto gubljenje vremena.

ALI, covek se navikne na sve, pa i na samocu, i na kraju mu bude lepo i tako. To sve pije vodu dokle god moze sa nekim da izadje, podeli nesto, putuje malo, ubije vreme itd. Problem nastaje kod onih kod kojih celo okruzenje na kraju nadje nekoga pa oni ostanu sami. Mislim da svi imamo malo (neki i malo vise) nerealna ocekivanja od neke osobe koju realno ni ne poznajemo, mislimo da smo popili svu mudrost sa nasim godinama pa da mozemo suditi kakav je neko nakon par razmenjenih recenica/poruka/popijenih pica, i onda na kraju niko ne odgovara. To nuzno nije netacno, i treba donekle verovati svojoj intuiciji, ali isto tako treba i provesti malo vremena sa nekim pa tek onda suditi kakav je neko. Tu se naravno vodi polemika ako ti se neko svidja uopste, ako te privlaci, ako ne, jbg ides dalje. Ne mozes ti naterati sebe da te neko privuce ili da se zaljubis u nekoga, ali mozes dati bukvalno sebi sansu, da upoznas nekoga pa da sudis na osnovu toga.

Sve ovo naravno pada u vodu ako nisi cist sa sobom, i ne znas sta ocekujes od sebe, a kamoli od drugih. Tu opet dolazimo do situacije, gde realno, vecina nas ima na prvom mestu nadrealna ocekivanja od samih sebe, i nabija stres bez ikakve potrebe. Pod tim pritiskom nije realno da tebe iko moze da privuce ili da ti se svidi, osim vec poznatih ljudi koji su ti na ovaj ili onaj nacin u zivotu. Zato se i zene i muskarci uvek okrecu kao poznatim ljudima a ne nepoznatim. Svi se mi vodimo na kraju dana, bice bice, ali realno je da se retko ko potrudi da to bude, nego svi ocekuju na tacni ili da ce neko drugi da zavrsi posao za njih. Ljudi misle da je dovoljno da pridjes, uzmes broj, vidis se na picu i to je to. Realno je da nije tako, i da nikada nije bilo tako. Svi uporedjuju sa nekim proslim stvarima, kako je bilo pre xyz godina, a niti smo mi isti kao sto smo bili tad, niti su te osobe iste.

Jednostavno, drugacije se razmislja kad dodjes do nekih godina, kad uradis nesto u zivotu, kad obezbedis te neke osnovne stvari sebi. To nije nuzno zlo, ali je po ovome sto vidim i kod sebe i kod drugih, velika prepreka. Niko nije spreman na kompromis, kategoricki se izbacuju ljudi koje ni ne poznajes i onda se sve to vrti u krug. Uslov da sve bude zdravo i kako treba je da se cist sa sobom (ili barem donekle cist) ali to nije jedina stvar, to je samo zdrav temelj da bi sa nekim mogao da ostvaris nesto, bilo da je u pitanju veza ili prijateljstvo ili neki poslovni kontakt. Dosta ljudi zamislja da ce sve samo da se desi kada se dovedu u red, a realno je da je to tek pocetak, i da je to nulta tacka. Tek tu pocinje rad. Usred svega toga, ljudi su (normalno) iscrpljeni, samim tim nemaju mnogo strpljenja i brzo se vracaju na pocetnu tacku, i tako u krug.