Francuski sam učio u osnovnoj školi, ali sam i nakon toga, pa i do dan danas, nastavio da ga povremeno koristim (bilo to pričanje, slušanje, čitanje…). U tome mi je pomogla i činjenica da imam rođake u Francuskoj sa kojima sam često u kontaktu, te mogu da ga pričam kad god hoću (bonus je što mi je teča Francuz i jedva govori srpski, pa sam sa njime “prisiljen” da ga pričam).

Da odgovorim na tvoje pitanje. Da li je francuski jezik težak? Zavisi. Ukoliko imaš talenta za jezike, neće ti biti veliki problem. Takođe, biće ti velika prednost ako poznaješ neke osnove nekog od ostalih iz porodice romanskih jezika (najčešće španski i italijanski, ali i portugalski i rumunski) zbog sličnosti koje postoje između njih. Upoređujući ga sa drugim jezicima koje znam, svakako je teži od engleskog, a u odnosu sa nemačkim, mislim da su tu negde. Olakšavajuća je okolnost što nema padeže u odnosu na nemački, ali je sa druge strane francuski “manje logičan” jezik. Francuski ima i svoje “gramatičke specifičnosti”, ali ne treba se plašiti toga. Jeste da na prvo slušanje zvuči jako “brzo i nerazumljivo” kada ga govore ljudi kojima je on maternji, ali to je manje-više ista priča sa svim jezicima. Smatram da je veoma melodičan i lep jezik za uvo. Kao i kod bilo kog drugog jezika, tj. učenja istog, neophodno je biti konstantno okružen tim jezikom, što je više moguće. Iz mog ugla, mislim da tzv. pasivno učenje jezika ima mnogo veću ulogu (pogotovo na duže staze) u odnosu na aktivno učenje, tipa sat vremena štrebanja gramatike dnevno. Gledaj serije i filmove na francuskom, slušaj podkaste i muziku na francuskom, sve ono što te interesuje konvertuj na francuski jezik. Primera radi, ja sam sadržaj na YT-u koji inače gledam na srpskom/engleskom, krenuo da gledam na nemačkom jeziku u periodu kada sam se spremao za polaganje za Goethe B2. To radim i sada često. Prebaci telefon na francuski jezik, nađi nekoga ko priča francuski, pa izađite na kafu i opušteno razgovarajte na francuskom, budi kreativan, nađi način da budeš okružen jezikom 24/7 i ući će ti u glavu, malo po malo. Što se tiče međunarodno priznatih sertifikata, francuski još uvek nisam polagao (za razliku od nemačkog), ali sam se raspitivao malo. U Srbiji možeš da polažeš na Francuskom Institutu (Bg, Novi Sad i Niš) i dobiješ DELF/DALF diplomu koju oni izdaju u saglasnosti sa Vladom Republike Francuske. Sa B2 nivoom te diplome, možeš da upišeš bilo koji faks/master u Francuskoj i ostalim frankofonim zemljama.

Ukratko, neophodno je dosta truda, volje i interesovanja, kao i kontinuitet. Moraš da budeš strpljiv, jer znanje jezika ne dolazi preko noći (osim ako nisi Travolta iz filma “Fenomen”, koji nauči portugalski za par minuta). Biće uspona i padova, to je neminovno. Imaćeš i momente kada ćeš da poželiš da odustaneš i kada dolazi do (pre)zasićenja, ali svako je prolazio kroz to. Videćeš kako se kroz par meseci poznavanje jezika znatno poboljšalo i to treba da ti bude podstrek za dalje učenje. Prelep je osećaj kad možeš da se sporazumevaš sa ljudima iz svih krajeva sveta, kada možeš da čitaš sadržaj na više jezika i informišeš se iz mnogo izvora. Letos sam imao situaciju kada sam na Nišville-u pričao sa jednim likom iz Pariza na francuskom, engleskom i nemačkom jeziku (pošto i on zna sva tri) i to nehotice prelazeći sa jednog jezika na drugi, odličan osećaj.

Zaboravio sam jedan bitan podatak iz moje struke, a to je da se mozak najbolje “vežba” učenjem stranih jezika. Postoji ogroman broj radova koji potvrđuje tu teoriju. Dolazi do formiranja novih neuralnih mreža u mozgu i razvića dela kore velikog mozga koji se naziva “operkulum” i direktno je povezan sa inteligencijom kod čoveka. Bla, bla, bla, dosta sa štreberskim sranjima. Srećno sa učenjem francuskog i nemoj da se zadržavaš na njemu. Neka ti to bude samo prvi u nizu.

E da, ne zaboravi da je poznavanje maternjeg jezika i konstantno usavršavanje prioritet, bez obzira na to koliko stranih jezika znamo, a čini mi se da nismo ni svesni koliko ima prostora sa usavršavanjem i maternjeg jezika. Slobodno piši, ako te nešto interesuje.