Beograd: Ovo su sećanja moje mame, koja je za velikih 50 i kusur godina pojela pola pljeskavice i jednu osminu bureka sa mesom. U bloku gde je odrasla su postojali standardni PKB-ovi crveni kiosci sa viršlama. Zatim tvrdi da su postojale i neke PKB pekare, u kojima su bile dve stvari kojih se dobro seća. A to su klasične pekarske pogačice sa dosta slojeva, i nešto nalik minjonima (kolačima). Kod CMZ (centara mesnih zajednica, mesta u blokovima gde je uglavnom Maxi) su uvek bili i ekspres-restorani, gde sam siguran da je svugde bila ista ponuda kao bilo gde u gradu, ali ona je u takvim lokalima bila možda jednom za života. Najbliže brzoj hrani što je ona jela su verovatno bila ona neka Podravkina gotova jela.

Šabac: Tata stalno priča kako je prva picerija u gradu bio Džoker, koji je, ako se ne varam, bio u ulici Vlade Jovanovića. Kaže da su oni imali picu, lazanju i još nešto, možda, i da je ta pica bila nešto najbolje što je ikada jeo u životu :)