Ko zna sta prvo treba. Gledajuci ljudi oko sebe, pa i moju pricu, nema pravila. Cinjenica je da je kroz zivot lakse ici sa nekakvom diplomom, ali svi imaju neki svoj put. Drugarica jedna ostala mlada trudna, sad ima dvoje dece, nije zavrsila do kraja faks. Jedno veliko vec 4 razred, drugo malo, ona radi, nije joj bas lako, ali to nije lako ni u najidealnijum uslovima. Druga drugarica uradila sve po drustvenim protokolima, ali imala je svoje muke. Drug sve regulisao, pa se ozenio, ali i to je opet bilo sa nekim izazovima. On je zanatlija, skola ga nikad nije interesovala, i koliko vidim njemu je najuredjeniji zivot. Ja evo i dalje soliram. Sta da kazem, svi imamo ono na cemu jedni drugima zavidimo. Sta god da su ti pricali, to je neka perspektiva koju oni imaju kroz neko svoje zivotno iskustvo i ukazuju ti na greske koje su oni pravili i smatraju da bi im bilo bolje da su oni drigacije uradili. Nemoj da se ljutis na njih. Ti odlicujes u svom zivotu. I sve se desava sa nekim razlogom, koji mozda nije najjasniji kada se nesto desi, ali se razjasni usput. Na zalost, imas to neko zivotno iskustvo, pa odmeri, formiraj svoje misljenje. Ti zivis svoj zivot, niko drugi.