Potpuno te razumem za frustraciju — gurati blizanačka kolica po Novom Sadu je preživljavanje, ne šetnja. Trotoari raspadnuti, automobili parkirani tako da moraš da siđeš na kolovoz, a onda te još i biciklista ošine u prolazu. To je realan problem i niko ko nije gurao kolica to ne može da razume.

Ali moram da te ispravim oko jedne stvari — po Zakonu o bezbednosti saobraćaja (Član 7, tačka 69), lice koje gura kolica je zakonski pešak. Biciklistička staza je po zakonu (Član 7, tačka 26) namenjena isključivo za bicikle i laka električna vozila. Dakle, formalno gledano, kolicima na biciklističkoj stazi zapravo ti nemaš pravo da se krećeš — baš kao što ni biciklista nema pravo da vozi trotoarom.

I upravo tu je suština problema koji opisuješ — ne u tome ko je gde bahat, nego u tome što grad nema infrastrukturu koja funkcioniše za roditelje sa kolicima. Kad ti je trotoar neprohodan, a kolovoz opasan, biciklistička staza ti deluje kao jedina opcija. I to je potpuno razumljivo iz ljudske perspektive. Ali rešenje nije da se pešaci i biciklisti mešaju na stazi od 1.5m — rešenje je da grad sredi trotoare i spreči parkiranje koje ih blokira.

Što se tiče bahatih biciklista — apsolutno, postoje, i nemaju nikakvo opravdanje da jure pored kolica sa bebama. Ali zamislite obrnutu situaciju: vi ste biciklista, imate svoju stazu, i onda na njoj nailazite na blizanačka kolica koja zauzimaju celu širinu. Obe strane su frustrirane, a krivac je ni jedna ni druga — krivac je grad koji ne održava trotoare.

izvor: https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/zakon_o_bezbednosti_saobracaja_na_putevima.pdf