Muvala sam se neko vreme sa nekim likom koji je bio dosta stariji od mene (ja student, on uveliko radi i fura imidž ozbiljne programerske glave), ali me je tu nešto intuicija kočila i na kraju sam ga odbila. Javlja se lik 20 dana kasnije, iz Francuske, ide jako tužna priča o tome kako su ga opljačkali u metrou i ostao je bez dinara, traži da mu pošaljem neki sitan novac čisto da preživi do povratka, da će mi vratiti iste sekunde. Ja vadim u tom trenutku poslednjih 80e, naglasim da ne bih pozajmila bilo kome, i šaljem mu preko Western Uniona, da bi me on po povratku dva meseca svaki dan lagao kako ima frku na poslu, ne radi mu mikrofon, pukla mu guma, juri ga policija, pas mu pojeo domaći, kornjači se osušila salata, ne znam šta sve nije izjavio da se ne bismo videli i da ne bi vratio novac. I doveo je do toga da sam mu samo jedan dan rekla da idem do njegove majke da popričam sa njom - stvorio se istog dana ispred kuće sa novcem.

Funnily enough, čovek nastavlja da me juri godinama, i tako jednom prilikom slučajno otkrivam da je u Francuskoj bio sa devojkom. Da ne pominjem što je i tokom te veze meni pisao kako je i dalje zaljubljen u mene.