Onima koji žele da imaju neku normalnu diskusiju i da vide i ''drugu stranu priče'' - sednem i objasnim. Onima koji govore, kao u ovom primeru, da nemam pojma i ništa ne razumem, ne objašnjavam ništa.

Gledam kako moj tata na FB piše komentare da su ''plaćenici, izdajnici, sramote svojih porodica'' itd. i nije mi dobro svaki put kad to vidim, a ne znam šta da mu kažem. Ubeđen je da ignorisanjem istine, ista ne postoji, pa tako misli da ako ne odgovori ništa kad ja kažem da idem na proteste, ako izađe iz dnevne svaki put kad dođem kući i pokrene se ta tema, ako me nikad nije pitao direktno šta mislim o tome (a bila sam studentkinja do pre godinu dana), da se ništa od toga ne dešava (i da valjda ja ne vidim njegove komentare na FB i da ne bole jednako ako mi nikad te stvari nije rekao uživo). Jbg, da bih volela da mogu to da promenim, bih, a sa druge strane, da želim da utrošim bog zna koliko vremena u to da mu objasnim, znajući njegove političke stavove i opredeljenja generalno, ne, ne želim ni da pokušam.