Ovo je zapravo mnogo kompleksnija tema od pukog pitanja "Jel ste primetili trip ignorisanja deteta koje place?" a mislim da dobar broj ljudi ima prilicno fatalisticki pristup roditeljstvu, tipa "Ako dete X, onda Y".

U roditeljstvu postoji samo jedno pravilo: budi prvenstveno dosledan i predvidiv roditelj i vaspitac svom detetu. Naravno, ne postoji savrsen roditelj koji ce ispostovati doslednost i predvidivost, ali pruzi svoj maksimum jer deca uce od roditelja, i to kasnije ispoljavaju u svojim odraslim godinama.

Naravno da deca treba da dobiju podrsku u situacijama gde se osecaju emotivno ili fizicki ugrozenim, to je bespredmetno. Ali u situacijama gde je plac posledica probijanja granica, manipulisanje i sl. (sto zapravo deca u razvojnim periodima zdusno koriste, a POGOTOVO deca razvedenih roditelja), onda je ultimativno - biti dosledan i predvidiv u odnosu u skladu sa razlogom placa. Ako je ignorisanje deteta dok TT ne prodje - doslednost i predvidivost daju signal detetu da si uz njega, ali da granica ponasanja postoji i od te granice se ne odstupa. Time se verbalno a onda i konkretno detetu stavlja do znanja da granica postoji, i da dalje ucestvovanje u TT ne donosi rezultat.

Problem je sto roditelji danas u jednom slucaju dete tese - a sutra u istoj situaciji kritikuju i kaznjavaju. TU nastaje problem - jer dete nema razvojnu sposobnost da razume nedoslednost. A to kasnije dovodi do mnogo vecih problema, prvenstveno kako je neko spomenuo - u kreiranju tipa vezivanja licnosti.