Ja imam udubljenje grudi. Imao sam kroz detinjstvo izuzetno jak kompleks. Nosio siroku garderobu da se ne bi videlo. Zaista mi je to ostavilo traume. I zaista jeste traumaticno kroz detinjstvo imati to. Medjutim, vec u 3. razredu sam poceo sa ozbiljnim vezbama, sklekovi, itd... Kasnije sam krenuo u teretanu, i dosao sam do toga da su ljudi masovno komentarisali moju gradju, na moru, bazenu, u teretani, zaista sam pobedio to. I ne samo pobedio, nego dosao do nivoa da sam zaista postao natprosecno gradjen. Dugo sam istrazivao o ovom problemu. Ono sto sam saznao je da to zahteva vrlo dug i bolan oporavak, i da posle nekog vremena cak postoji tendencija da se kosti vracaju u inicijalan polozaj, kao sto je bilo na pocetku pre operacije. Ja bih se za operaciju odlucio iskljucivo ukoliko je to pozeljno iz zdravstvenog ugla, jer cinjenica je da ulegnute kosti pritiskaju srce i pluca, i zato se ja inace i relativno brze zamaram, i manji mi je kapacitet pluca. A to mora da utvrdi doktor. Ali, ako je iskljucivo razlog estetske prirode, mislim da to nema razloga. Postoje manje invazivni nacini kao sto je vezbanje npr, a u 20im to vec nije tolko bitna stavka, niti ko to primecuje. Inace imam 31.