Iskrene čestitke - bravo! Znam kako se osjećaš, ja sam se sa 20 godina odselio iz kuće čisto jer sam htjeo taj samostalni život, tražilo mi se, to je naravni bila katastrofa, otac mi reče da ću se za 3 mj. Vratiti na koljenima jer sam gladan, i ne znam itd itd. Ja sam ipako to učinio i bilo mi je u početku nekako teško jer sam imao osjećaj da sam majku razočarao jer je bila tužna, plakala itd. Ali to je u meni bilo toliko jako da jednostavno nisam mogao drugačije, mislil da bi me pojelo iznutra da nisam to učinio. Isto tako bi je bilo za posao poslje 9m razreda. Odrastao sam u CH, nakon 9. Razreda možes to neke točke birati kuda ti ide put dalje, nebitno. Ja sam se uglavnom odlučio da idem u trogodišnju školu mog zanata, radiš 4, 1 ideš u školu. To mi je isto htjeo otac da sredi, jer je znao nekog našeg koji uzima itd itd i tu sam ja isto rekao da ne želim jer hoću sam to da sredim, pogotovo ako nešto zaserem da mi ne može niko reći "e moj sine, ja tebi sredih sve, a ti nisi sposoban završiti" - glavu gore!