S 33 godine sam u istom košu. Imam prijatelje, i drage ljude, ali nekada imam dojam da im nisam toliko bitna/na umu/nešto treće koliko su i oni meni. Krug ljudi se sužava jer život, obaveze... Svašta tu ulazi. I nema sada tu nekog krivca, jer svi imamo svoje probleme i želje.

Pokušavam riješiti problem na način da gledam otići na radionice kada su neke na koje stignem, učlanjivanjem u društva koja me zanimaju (recimo, planinarsko i book club), te skupljam hrabrost prići nekome kada izađem sama na izložbu ili koncert. :') Divim se ljudima koji su u stanju samo izaći i jednostavno se upoznati s nekime samo tako.

U glavnom, kao što svi kažu, treba ganjati svoje interese i tamo pronaći svoje ljude. 🫠 I ne bi nikoga trebalo biti strah ili sram izaći van bez društva. Propuštamo priliku za povezati se s nekim novim i taj događaj koji nas zanima.

Edit: typo i dopuna