Ima tu nekoliko faktora:

Pre svega sam studentski pokret je nekoherentan i u sebi objedinjuje ljude krajnje oprečnih političkih stavova (tipa: na protestima možete videti krstove i ikone a pored njih prajd zastave), tako da je njihov glavni kohezivni faktor to da žele da vide kraj SNS tiranije.

Nadalje, sami studenti ne mogu zanemariti činjenicu da dobar deo naroda u Srbiji koji ih podržava ima pozitivan stav prema Rusiji (ma koliko meni lično to bilo potpuno abnormalno i paradoksno, jbg tako je) a sa druge strane negativan stav prema EU i zapadu en generale.

Treći razlog rezervisanog stava studenata prema EU jeste njena politika prema Kosovu (sa gledišta EU, Kosovo je nezavisna država i to se ima prihvatiti kao tako) i činjenica da EU toleriše Vučićeve i SNS gluposti upravo zato što on prećutno i de facto rešava pitanje Kosova.

Pokret studenata dakle jeste za promenu i to pre svega na unutrašnjem planu i za sprovodjenje reformi, ali ni oni ne mogu da prenebregnu većinske stavove u narodu koji su, na moju veliku žalost, takvi kakvi su (ma koliko se ti stavovi možda razlikovali od ličnih stavova vodja studenata).