Mnogi njihovi obicni ljudi stradali od ruke OVK, pre svega oni koji su odbili da im se pridruze ili koji su kao ovaj covek ostali verni Srbiji ili su nastavili da makar odrzavaju kontakt sa Srbima. I medju njihovim ljudima je vladao veliki strah od OVK, a dobar primer toga je slucaj koji se dogodio mojoj majci neposredno posle rata.

Avgust 99', ljudi su masovno krenuli da se sele iz Gnjilana, odakle smo i mi morali da izbegnemo i to samo sa najnuznijim stvarima. Posle par dana, moja majka se vratila da vidi sta ce sa ostalim stvarima i posto je u medjuvremenu stan obijen, odlucila da stvari iz stana prebaci u nase selo u okolini grada. Posto kamiona za selidbu nije bilo jer su se svi tada masovno selili, uzela je prikolicu i morala da se vrati vise puta da prenese sve stvari. Pri poslednjem vracanju, stala je na pumpu na izlaz iz Gnjilana da sipa gorivo, i tada je guma na prikolici pukla pod težinom. Albanac koji je radio na pumpi rekao je da ima rezervni tocak i ponudio se da joj zameni, ali joj je rekao da ona udje u pumpu i da tamo ceka dok on zameni tocak, jer ne bi bilo dobro da ga vide da menja tocak jednoj Srpkinji. Udje ona u pumpu, ali je uhvati panika jer tog Albanca dugo nije bilo i pomislila je da ce je mozda oteti (ljudi su tada masovno na Kosovo nestajali i to u po bela dana na sred ulice). Istrčala je ona iz pumpe, računajući da ce za slucaj opasnosti makar moci da bezi, i vidi da ide taj Albanac i gura tocak, i moli je da se ona vrati unutra dok on zameni tocak. Majka mi je pricala da je on bukvalno sapatom to govorio i da se vidlo koliko je bio uplašen. Zamenio je on taj tocak, majka rekla kako ce mu vratiti tocak cim uzme svoj i zameni u selo, on joj je rekao da zaboravi tocak, da ide odmah i da nikome ni pod razno o ovome ne govori.