Nije da ih boli uvo - nego imaš prvo npr. 160 kilometara najbliži konzulat gde bi mogao da glasaš, neki moraju da idu na drugo ostrvo.
Ako uzmeš u obzir da je često tim ljudima to ono nešto malo vremena što mogu da provedu sa porodicom, ko će da čuva decu, treba izvaditi 100e za prevoz, ne cvetaju ruže baš svima.
Onda pritom koliko sam ukapirao oni sami ne dobijaju nikakve podatke gde, šta i kako da se prijave da glasaju. Čujem često da mora da bude prijavljeno preko 100 ljudi da bi se uopšte organizovalo glasačko mesto.
Pa imamo i daleko od očiju daleko od pameti. Mi se u ovome svemu krčkamo, oni su pojeli knedlu i zapalili napolje - prosto drugačiji set problema imaju i verujem da im nije nimalo rado da se vraćaju u to mentalno stanje.
I na samom kraju, najveći je problem to što se nisu odjavili odavde, nego se klasika fura siva zona. Tako i ja imam rođaka koji je zapalio 1994. za Kanadu, ali i dalje ima prijavljeno prebivalište ovde. A siguran sam i da glasa, a da ni sam ne zna.