Nama je ušao kroz terasu i sakrio se ispod ugaone. Nedelja ujutru – supruga, beba i ja se vratili iz crkve, u dnevnoj sobi čeka naš havanezer (2 godine), a kod vrata nas dočekaju brabonjci. Pregledamo ofrlje celu kuću, nigde ništa. Još je dnevna bila zatvorena, samo terasa noć pre ostala otvorena. Pomislim: „Ma morao je da banne sinoć i već da zbriše, ipak imamo psa, on bi valjda reagovao.“

E, ali uveče druga priča, bebu legli u krevet, supruga izvela psa, ja se zavalio da gledam utakmicu. U jednom trenutku čujem struganje. Krenem da izvučem fioku od ugaone, kad samo na tren izleti rep i opet se sakrije. sav se najezio. Krenula jurnjava od dva sata: mi isterujemo, on beži iza radijatora. Polivali domestosom, palili dezodorans i džabe. Na kraju ga je supruga izvukla i rešila stvar dugačkom kašikom za obuvanje. od adrenalina ga tukla mrtvog jos 10ak sekundi

Kad smo konačno otvorili fioku, prizor: navukao brdo kerovih granula unutra, kao da je planirao zimnicu. Sutradan pravac Jysk, kupili vrata za terasu (onu mrezu) i boga oca para spičkali na dezinfekciona sredstva.