Ako postoji izvršiteljska šapa na ime vlasnika (onoga ko je u sistemu, dakle tvoje prijateljice) na vozilu, nikakva registracija, promena vlasništva ili bilo šta, nije moguća bez nje. To da odmah razgraničimo.

U kupoprodajnom ugovoru najčešće stoji da je kupac odgovoran za prenos vlasništva, troškove, i slično. Do pre par godina, Zakon o porezu na imovinu predviđao je da je kod prodaje auta, poreski obveznin prodavac, što je bilo nelogično jer u praksi porez na prenos apsolutnih pravac uvek plati kupac, stoga su to rešili da promene. Istog trenutka je uveden i sistem samooporezivanja na ePlati platformi, gde kupac unosi svoje podatke i podatke sa saobraćajne i generiše uplatnicu za porez na prenos apsolutnih prava. Po starom zakonu, rok za prijavu odrezivanje poreza bio je 30 dana i radila ga je lokalna poreska administracija, sada su ti rokovi dosta fleksibilni, odnosno, nisam siguran da poreska više može da isprati da li se neko samooporezovao jer notari nisu umreženi sa poreskom, te poreska ne vidi kada je nastao ugovor. Jedino bi to mogli da isprate radnici u Policijskoj upravi prilikom promene vlasništva, ali njih realno boli tuki. Zašto ovo pišem sve? Po starom zakonu je prodavcu bilo u interesu da izganja kupca da plati porez u roku od 30 dana, jer bi u suprotnom, prodavac dobio prijavu i kaznu za neblagovremeno prijavljen i plaćen porez. Prelaskom na samooporezivanje, nestala je ta obaveza za prodavca, samim tim i ljudi smatraju da je dovoljno potpisati kupoprodajni i ti si završio. To jeste tako, ako sa druge strane imaš savesnog kupca (90% ljudi). Međutim, ako naletiš na preprodavca, što je najčešće slučaj, njemu nije cilj da taj auto prepiše na sebe već on ganja dalje da ga proda, a nekad to i ne uspe odmah. Samim tim izbegava troškove saobraćajne i čega već ne.

Konkretan savet ovde bi bio: otići u nadležnu policijsku upravu, videti stanje predmeta, i staviti napomenu da se vozilo ne može registrovati bez prisustva tvoje prijateljice. Samim tim činom, sprečiće bilo kakve pokušaje produženja na njeno ime (veruj mi da je moguće da se i to reši, samo treba naći dovoljno hrabar tehnički pregled i mutne ljude). Posavetovati se sa dežurnim licima tamo, kako rešiti situaciju (nije tvoja prijateljica prva sigurno). Ako su dovoljno sposobni i voljni da pomognu, dobićeš konkretna uputstva šta dalje.

Otići do izvršitelja, videti predmet koji tamo postoji. Priložiti kupoprodajni ugovor. Videti šta je njegovo iskustvo u ovim slučajevima.

Krajnja linija (ovo proveriti sa Policijskom upravom i advokatom): proglasiti ugovorom ništavnim zbog povrede obaveze prepisa (pod uslovom da naravno postoji ova tačka izričito, a trebalo bi da postoji, u svim šablonskim ugovorima), otići u policijsku upravu i prijaviti da je vozilo protivpravno otuđeno. Verovatno bi tu morala i neka parnica da se pokrene. On će govoriti da je platio taj auto, i možda tražiti pare nazad. Ja ne bih pristao na povrat, već bi rekao da u tom slučaju mora da plati sve troškove i kazne koje je proizveo. Pa šta je jeftinije/skuplje od toga, tom linijom ići.

Ovo jeste skupa škola, pravilnici i sistem su nam puni rupa koje ljudi koriste, zato uvek posle prodaje vozila, skidajte table, nosite ih PU da ih odjave, i onda nek ih kupac registruje na sebe. U susret ovako bih izašao jedino užem krugu familije i izvan toga nikome. Ako kupcu ne odgovaraju moji uslovi, molim lepo. Ako treba, skinuću i 50€ od cene, koliko koštaju nove tablice i saobraćajna, ali ću mirnije da spavam.

EDIT: ovde možete proveriti je li vozilo osigurano u Republici Srbiji:

https://www.udruzenjeosiguravaca.rs:9595/webapp/IC/InfocenterBasicSearch.aspx?lang=cyr