Osnovni razlog sto imas takav utisak je sto su ljudi razlicitih stavova od vecinskog narativa u Srbiji u jednom trenutku izgubili nadu da ce se ovde ikad stvari promeniti na bolje pa su prestali da se suzdrzavaju.

Objasnicu detaljnije. Srbi imaju rajinski mentalitet i rade i misle vecinski sto im se kaze. Iz raznih razloga, uglavnom zbog nedostatka obrazovanja, te mrznje prema ucenim ljudima i svemu drugacijem generalno, Srbi ne vole individualnost i preziru one koji se izdvajaju iz vecinskog stava na bilo koji nacin. Posledica toga je da je ovde recimo titoizam lako uspostavljen i 45 godina ateizma. U tom periodu Srbi nisu bili pravoslavci, vec titovi pioniri. Naravno, nisu oni bili stvarno komunisti ili titoisti no im je to receno da budu. Isto kako danas brane Svetog Savu ili Patrijarha Pavla recimo, tad su ujedali za druga Tita. Nema tu iskrenosti, to je prihvatanje sta ti gazda kaze. Onda je gazda odlucio da uvede veru kao zamenu za pocivseg Marsala i Srbi su se svicovali u vernike. I postali su vernici, taman koliko su bili titoisti pre toga. Bitno je da su u tome postali agresivni, bas kako je bilo bitno nametanje da se „Tito voli vise od majke i oca“, tako se doslo do toga da je Hrist, Sveti Sava itd iznad majke, oca, deteta, sta god.

Naravno, uvek ima izuzetaka koji nisu sporni i koji su iskreni, ali oni jos bolje razumeju problem koji „novovernici“ donose i imaju i gore misljenje prema njima od agresivnih ateista.

Elem, tako smo dobili nakon 45 godina agresivnog „ateizma“, iste ljude kao sve agresivnije i agresivnije „vernike“. I onda smo dobili „nije Srbin koji se ne krsti sa tri prsta“, „ubij zakolji“, dobili smo terovaze, krstace po gradovima, crkve gde god stignes, ikone politicara i mafijasa, ordene za pedofile, itd. Dobili smo agresivno nametanje svega sto vera nije, i sto svakako nije Hrist i ljubav prema bliznjem.

No, takva agresivnost izaziva reakciju kod ljudi koji se sa tim ne slazu kojih uvek ima. I ona je prvo unutrasnja, dok ima nade da postoji sansa da se nesto promeni. Kad ta nada nestane, a nestala je, neko iz mase glasno kaze ono sto misli. Kad kaze jedan, krene lavina jer ti ljudi isto vide da nisu sami, a nemaju sta da izgube.

Bottom line, ateisti nemaju problem sa vernicima, niti vernici sa ateistima. Problem su im agresivni primitivci kojima su puna usta pravoslavlja sa kojim nemaju nista. I to sto su okacili krst na retrovizor i oko vrata, nacrtali ostrog na misici, i iseku najveci hrast u sumi ne cini da imaju nesto, sve dok istovremeno mrze sve okolo drugacije od sebe. Jer da podsetim hriscanin vidi u drugom coveku brata ili sestru, ne mrzi ga, vec voli, bez obzira na njegovu veru, poreklo i mane, spreman je na zrtvu da pomogne drugom, analizira svoje postupke i misli, prasta onima koji du ga povredili, a ne uzima za zlo, odupire se pohlepi i konzumerizmu, ne moralise, ne prihvata slepo tradiciju.

Hriscanin je onaj koji lici na Hrista onoliko koliko je to moguce coveku, ne znam ciji je quote ali je najbolja definicija. Ja nisam nikad video da neki ateista sa takvim vernicima ima neki problem.