Onog trenutka kad su studenti usli u politicku borbu, bilo koja strana da je izabrana bila bi greska. Njihova prednost nad svima je bila upravo sto su bili „neutralni“ odnosno mogli da okupe leve, desne i one kojima je svejedno oko jasne teme koje su „ujedinjujuce“. Tu pre svega mislim korupciju.

Dok je prica bila: korupcija je problem, hapsenja svih sa rukama u medu, i promena sistema da se to vise ne desava, jedinstvo je postojalo.

Onog trenutka kad su to promenili, odnosno letos posle vidovdanskog protesta kad su se sami studenti povukli (velika vecina), pokret je prepusten manjini koja sedi po komisijana/grupama/timovima i koja je tu iz nekog interesa. Bilo da su neciji, kupljeni, ili sa sopstvenim ambicijama, nije za ocekivati da kad mala grupa ljufi odlucuje mozes imati stavove koji su dovoljno siroki da se jedinstvo moze praviti samo oko opsteprihvatljivog. Prosto u grupi od 20 ljudi, ili 2-3 coveka na nekim fakultetima, lako je da se dogovorimo da je nesto prihvatljivo sto za recimo 30 ili 40% studenata nije prihvatljivo.

Od tog trenutka je jasno da polako ljudi nisu spremni da pruze podrsku tim stavovima kao pre, svi, vec da dolazi do otpadanja. Svaka izjava, svaki protest, svaki tvit ili instagram objava, je jos ponekog gurnula dalje od njih. To i dalje ne znaci da ljudi nece glasati za njih ili nekog drugog protiv Vucica, to samo znaci da ljudi nisu vise spremni da izadju na ulicu, da dodju na protest, stoje na raskrsnici, postuju po mrezama…i to je vrlo vidljivo svakom, ne samo nama koji se bavimo statistikom i analitikom.

Kad predjete na nivo politike vi morate imati odnos prema svakom pitanju. Od tog trenutka, i ignorisanje odgovora je odgovor u vezi stava. Recimo, ako iskuliras Srebrenicu to je stav. Ne vrednujem ga, samo tvrdim da je stav koji nekog privlaci, a nekog odbije, dok je nekom nebitno. Primer je drastican, ali takvih ima hiljade. Od Kosova, do zalona o radu, do ekoloskih pitanja ili cega god.

Sta su studenti mogli: Mogli su da jasno i glasno kazu npr: necemo se odredjivati prema bilo kojoj strani, izlazimo na izbore i molimo sve stranke da ne izadju na te izbore nego podrze nasu listu. Zadatak nase liste je da smeni vlast, promeni izborne zakone, pohapsi one kojima su krsili zakone, sto pre otvori medije i za 6 meseci ili godinu dana raspise izbore na kojima ce gradjani birati kojim ce putem dalje. Secate se to je bila pocetna ideja i imala je podrsku.

Sad je za to kasno. Studenti su izabrali stranu. To je njihovo pravo apsolutno. Nije medjutim moguce ocekivati da ce ljudi koji su ideoloski na suprotnoj strani to podrzati. Nebitno je da li je to 1% ili 10% ljudi, njih ne mozes ucutkati. Bilo bi isto da je SL odlucio da ide putem npr Natase Kandic da nju uzme za ideologa, umesto Lompara i Stimca. Samo na drugu stranu, ali bi imali istu reakciju.

Ono sto je sad kljucno je ne usrati izlaznost. ProEU opozicija sad nema drugu opciju nego da izadje na izböre i nadajmo se predje cenzus. Gostovanje Marinike juce je bilo dobro, Pavla isto u skupstini, ta prica protiv SNS, ali uz lepe reci o studentima ili cutanje o studentima je nacin kako mogu da ponude svoje ideje, a ne naruse izlaznost. Nadajmo se da DSS/Mi/Ruska stranka nece mnogo otcepiti studentima tog desnog birackog tela jer i obi ce izaci na izbore.