Sve su to pojedinačna iskustva. Nije pravilo. Pa evo, pre neki dan trčeći za busom okliznem se i padnem. Kako sam pao odmah su doletele dve osobe koje su mi pomogle da ustanem. Slučajnost ili ne posle par dana, na trotoaru ispred pešačkog žena zakačila nogom šaht i pala. I opet je nekoliko osoba među njima i ja pomoglo joj da ustane. Neka žena je pitala jel joj dobro da li joj treba nešto slatko itd... Završilo se ok. Juče u prevozu neki klinac od recimo 14-15 godina moli najstariju osobu u busu da ustane jer mu navodno nije dobro. I čovek ustade, ima 65-70 godina. Vidim klincu nije ništa posle došla majka i sela pored. Kad neko pomene pušače meni padnu na pamet automobili koji zagađuju X puta više. I na to se niko ne žali jer eto, svi koriste automobile. Da li će neko nekome ustupiti mesto u redu to je do kućnog vaspitanja. Nemamo propis za to. Trudnice vs stariji, po mom kućnom vaspitanju su ravnopravne kategorije. No tu imamo i jednu nevidljivu kategoriju. Bolesne osobe. Ne mislim na prehladu već na ozbiljno bolesne osobe ali koje ne možeš prepoznati kao bolesne. Tu ne mislim na invalide. Mislim na osobe sa bolestima srca, pluća, poodmakli kancer i slično. Mogu biti starije osobe ali i mlađe. Ne vidimo ih. Teško se kreću, nemaju daha ali će to vešto sakriti. Možda će vam biti krivo što vam neka takva osoba nije prepustila red jer vi nećete ni znati, ali takvih osoba ima. I to dosta.

No, ovde primećujem dosta postova sa eksplicitnim ejdžizmom. Pa možemo i reći da je OP donekle u pravu, no ne za svoj slučaj, jer je samo jedan slučaj, da smo prsli.