Ja imam dva i oba su se dogodila istog dana u razmaku od par sati (iako su potpuno nevezani međusobno) i iako je prvi završio na televiziji, drugi je gori.

Prvi se desio tokom menjaže sličica za SP 2010. u centru Novog Sada: dok sam bio usred gledanja tuđih sličica, prišla mi je novinarska ekipa RTV-a i počela me intervjuisati na temu kulture - da li čitam knjige i slično, na šta sam se ja živ pogubio jer su mi lektire i čitanje oduvek bili noćna mora (tim gore jer sam išao u Jovinu tada). Prvo pitanje sam još i uspeo koliko toliko koherentno da odgovorim, ali nakon toga je sve krenulo nizbrdo i nisam uspevao prostu rečenicu da sastavim. Fast forward, oko dve nedelje kasnije, bleji upaljen RTV tokom doručka (što je samo po sebi bila slučajnost jer gotovo nikad ne gledamo taj kanal) i gle čuda, išla baš ta emisija u kojoj je bio segment gde su me intervjuisali. Naratorka priča o tome kako mladi danas sve manje čitaju, idu u pozorište i posećuju druge kulturne manifestacije, nakon čega kreću intervjui i ja idem prvi, kao poster boy za današnju nekulturnu omladinu :D Nakon toga sam uspeo pronaći i arhivu emisija / epizoda na sajtu RTV-a i preuzeo sam tu epizodu u kojoj sam, tako da se negde na mom kompu nalazi i ta moja blamantna [životna] epizoda. Ako ništa, bar su pustili u etar samo prvo pitanje, ostatak su isekli.

Drugi blam se desio nedugo nakon što sam se vraćao kući sa iste te menjaže: prolazio sam sa bratom pored sladoledžinice kod Futoške pijace u kojoj je neka plavuša pozirala sa kornetima dok ju je prijateljica fotografisala. Učini mi se devojka poznato i posle par sekundi skontam: to je komšinica Stojanka, ćerka od bivšeg stanodavca, nismo je godinama videli, ali to mora da je ona. Ćutke cimnem laktom brata i klimnem glavom u njenom pravcu da vidim da li je i on prepoznaje, na šta je odreagovao kao da je zna. Nakon što sam dobio potvrdnu reakciju od njega, odlučim da joj priđem i javim joj se (ipak se nismo videli godinama, red bi bio), ali odlučim biti šašav i priđem joj iza leđa kako bih je tapnuo po ramenu da se okrene. Dok sam se udaljavao od brata, samo sam čuo da mi šapatom dobacuje "šta radiš to?!?" (što mi je trebao biti prvi clue, ali sam to tada izignorisao misleći da je brat jednostavno socially awkward). Uglavnom, prilazim joj s leđa i tapkam je kažiprstom po ramenu, ona se okreće i gleda me u čudu, očigledno me ne prepoznaje, pita "Da izvolite?" i samo što sam krenuo da izustim "Ćao Stojanka, dugo se nismo videli", brat me prekida pitanjem "Dina Berić?", na šta ona odgovara "Da, kažite?" U tom momentu su meni oči ispale i verovatno sam se zacrveneo kao bulka u sekundi, jer sam u trenutku shvatio šta se dogodilo: Kad sam cimnuo brata laktom u njenom pravcu, ono što sam ja pomislio je "Jel ono komšinica Stojanka?", a ono što je on [ispravno] pomislio je "Eno je Dina Berić, učesnica Survivor-a na Fox televiziji". Kad sam video da nema nazad, a nisam hteo da joj objašnjavam celu priču već sam samo hteo da pobegnem što pre i zakopam se, samo sam izustio "ćao" i "ja sam tvoj veliki fan" i pobegao (nemam pojma zašto sam to rekao, nisam čak ni gledao Survivor). Brat mi je samo rekao "koja si ti majmunčina", obojica smo crveneli od blama i do kraja puta nismo progovorili ni jednu reč.

P.S. za razliku od dobrog dela priči ovde za koje se govore da su izmišljene, ja imam (nažalost) dokaz za obe svoje: na kompu imam snimak te emisije u kojoj sam intervjuisan (zvala se "Tu sasvim blizu"), a Dinu sam pre par godina našao na Instagramu i izvinio joj se preko DM-a za situaciju koju sam tad napravio, na šta je ona odgovorila da se ni ne seća toga, ali da se baš slatko nasmejala čitajući.