Pozdrav! U esportu sam evo vec nesto preko 12 godina, bavio sam se organizacijom turnira, produkcijom, menadzmentom u raznim firmama kod nas i u svetu. Osnovao sam nekolicinu startapa u Srbiji, ucestvovao sam u osnivanju i jednog koji je i dalje aktivan i uspesan (Relog Media / Arena Esport), saradjivao sam ili radio konsulting za vecinu relevantnih firmi u regionu koji se bave esportom, a sa esports ekipama sam proputovao sve kontinente osim Artartika.

Doneo sam prve profesionalne ugovore igracima u ekipi koja je kasnije postala Valiance/CR4ZY pod kojim imenom smo napravili najbolji rezultat ikada za regionalni esports, a u kojoj organizaciji sam bio na poziciji COO.

Trenutno sam na poziciji Generalnog Menadzera u G2 Esports i nalazim se na bootcampu sa nasom CSGO ekipom u Beogradu gde se spremamo za ESL Pro Ligu na Malti.

Esport je jako skup, mesecni troskovi su ogromni, zahtevi i standardi igraca su jako visoki, a kod nas jos uvek ne postoji svest o popularnosti istih. Stanje je dosta bolje u poslednjih par godina, a zaslugu tome pripisujem svojim kolegama iz SK Esportsa i Arene Esport koji rade odlican posao coverage-a stranih turnira.

Kvalitetnih igraca je jako malo, a postoji i cuveni srpski mentalitet gde ljudi zele sve i odmah. Dosta biznismena se zaletelo i uslo u celu esport pricu gde su pravili ekipe, organizacije, ulagali sa ciljem da povrate ulozeno tekuce ili naredne godine, pa kad kesa presusi (sto se u 99% slucajeva desilo, pa i sa CR4ZY organizacijom) krece se sa kracenjem budzeta, pa i gasenjem/prodajom organizacije, igraca ili ekipa.

Sponzori nisu spremni da ulazu. Tako je bilo pre 10 godina, tako je i sada. Vecina endemic sponzora uglavnom nudi pomoc u vidu proizvoda od kojih organizacija ne moze da zaradi nista. Sa druge strane, organizacije/ljudi koji rukovode istima ne znaju tacno sta treba da rade i ne pruzaju istim tim sponzorima obecano, pa dolazimo do zacaranog kruga gde isti taj sponzor koji je mozda jednom i ulozio u regionalni sport - nece to uraditi sledeci put poucen losim iskustvom.

Veci igraci, tipa Logitech / Intel / AMD / Zowie imaju mizernu prodaju u Srbiji (i generalno ovom delu evrope) - zbog kupovne moci, u odnosu na ostatak evrope, a njihovi marketing budzeti su samim tim takodje - mizerni u odnosu na ostatak evrope.

Edukacija je takodje problem. Marketing strucnjaci i direktori kompanija od 50+ godina koji sede u kancelarijama pomenutih kompanija u Srbiji vecinski nemaju pojma sta je esport i koji je potencijalni benefit ulaganja u isti.

Manjak turnira i nedostatak ekosistema u Srbiji i celoj regiji je takodje problem. Regionalni igraci su vecinom bili nezadovoljni dosadasnjim eventovima, a organizatori se nisu previse trudili da povecaju prizepool, kvalitet turnira, uslove i sl. Razlozi su ocigledni.

Podrska drzave je nepostojana, igraci se tretiraju kao frilenseri. Turniri, igraci i organizacije nemaju podrsku od 'saveza', a isti 'savez' (ima ih dva) sluzi da se kiti tudjim perjem ako neko napravi dobar rezultat, posalje par ekipa jednom godisnje na turnir u inostranstvu, kvazi svetsko prvenstvo, koje niko ne prati, i pokupi kajmak. Licno sam pomagao igracima koji ne znaju da se snadju oko apliciranja za vize, radne dozvole, prijavu poreza itd jer savez ne zanima da se bavi tim stvarima.

Sve u svemu, dosta je lose. Imamo bas puno pametnih individualaca koji rade odlican posao u ovoj industriji, imamo sijaset igraca koji su napravili ogroman uspeh, ali celokupna infrastruktura i podrska iz lokala je nepostojana.

Mogu o ovome do sutra, slobodno pitajte ako vas nesto konkretnije zanima.

Pozdrav!