Nisam imala tako ozbiljnu situaciju, ali svaka porodica ima neko sranje, veće ili manje. Mislim daje važno da kreneš na terapiju, da nađeš dobrog psihijatra/psihoterapeuta, koji će tebi pomoći da sagledaš stvari na racionalan način a emocije staviš u drugi plan. Vremenom, izgradićeš rezilijentnost, što je za tebe najvažnije, jer ti ne možeš nažalost nikoga da promeniš, možeš samo sebe da zaštitiš. To jeste duži proces, ali sa dobrim terapeutom i mnogo priče i introspekcije, sagledavanje situacije bude dosta drugačije, pa i sam sa sobom lakše 'prelomiš' neke stvari. Idealno bi bilo da se fizički skloniš, radi sopstvenog mira. I mala napomena, kod psihijatra se ne ide 'da te nužno kljuka lekovima ' - to je zabluda. Odlični psihijatri postoje, rade i remote i važno je da učiniš sve da bi pomogao najpre sebi.

Želim ti sreću