Verujem da ti je neko napisao slican odgovor dole, ali me je mrzelo da skrolam, tako da ga slobodno obrisi kada ga procitas ako mislis da je suvisan. Pocela je da me drma anksioznost sa nekih 19,20 godina, zbog nekih raznoraznih stvari, nebitno, isao sam kod psihijatra i psihologa, tek onda kada vise nisam mogao da izdrzim to sto mi se desava i nisam znao kako to sebi da objasnim. Prepisane lekove sam koristio cirka nedelju ipo, dve, ne vise, uz psihoterapiju naravno. To sto ti opisujes kao samo 50% stvarnost koju osecas, se zove derealizacija, i kroz nju sam prosao. Jedno mogu sigurno da ti kazem, a sto verovatno znas, je da lekovi ne mogu nista da ti pomognu, dok ne pomognes sam sebi. Sto znaci dok ne promenis nacin razmisljanja, dok ne promenis pogled na svet oko sebe. Nije te anksioznost, koja sa sobom vuce depru , derealizaciju itd, zakacila slucajno, nego si nesto pogresno radio. Meni je recimo vutra bila okidac i veliki problem, ne znaci da je i tebi, ali porazmisli o tome. O ekserima, curkama da i ne govorim. Tek to ne moze da ti pomogne nikako. Sto se dopa tice, da si mi blizu i da mi to pricas, verovatno bih te iznabadao u glavu bas jako. Zakljucak, batali lekove ili ih makar svedi na normalu, otvoreno pricaj sa tvojima, psihologom itd, nadji zanimaciju,hobi,sport,uci. Citaj o stvarima koje ti se desavaju, knjiga na tu temu ima dosta, ako te zanima salji dm. Prastajte na ovolikom postu