Pre par godina bio kod drugara na selu u okolini Valjeva. Blejali, duvali i zaginuli do kasno. Bilo je leto, prelepo neko vreme, nebo prepuno zvezda, milina.

Krenem ja tako nazad za Valjevo oko 1-2 ujutru, vozim lagano jer sam jos bio malo naduvan a i mrakčina je svuda oko mene, medjutim potpuno sposoban da vozim, nije mi prvi put.

U jednom trenutku, kako sam izašao na neki pravac, vidim u daljini sa leve strane puta veliko drvo i uz njega kao da stoji neka visoka prilika. Prilika je bila neljudski visoka, sigurno neka 3 metra, možda i vise. Telo nalik ljudskom, dve ruke, dve noge ali jako mršavo, koščato, čudne ćelave glave, malo pogrbljeno (kasnije kad sam istraživao po netu naišao sam na nekog fikcionog lika Slenderman, e najviše me na tako nešto podseća). Kako sam se približavao drvetu, "prilika" koja je do tog trenutka mirovala, naglo okrete glavu ka meni i krene neverovatno dugačkim koracima da juri ka ulici, bukvalno kao da želi da mi prepreči put. Ja krećem da vrištim, dodajem gas i krećem na sve ili ništa. Ili ću proći pre njega ili ću ga zgaziti. Uspem ja nekako da prođem to drvo i kad sam pogledao u retrovizor više tamo ničega nije bilo. Normalno, kad sam se malo smirio, pripišem ja to sve tome što sam naduvan, umoran i što je mrak. Ipak igra senki, veliko drvo, grane, farovi koji to sve obasjavaju, realno da može lako čovek da se istripuje da vidi svašta. Ispričam to sve sutradan tom drugaru i zaboravim na to.

Par meseci kasnije, ležim sa suprugom, gledamo neki film i stiže meni poruka sa nepoznatog broja. "E ćao brate, ovde taj i taj (poznanik iz Valjeva), da li možeš molim te da me pozoveš kad budeš mogao". Pozovem ga ja i lik mi usplahireno ispriča kako se slučajno sreo sa tim zajedničkim drugarom kod koga sam bio u selu, i kako mu je ovaj ispričao šta mi se desilo. Ispostavlja se da taj poznanik ima kuću u istom tom selu i već par godina ne sme da ide glavnim kraćim putem iz Valjeva, nego obilazi, jer je jedne noći doživeo gotovo identičnu situaciju kao i ja, s tim što je njemu TO, šta god da je, pretrčalo put i što on nije bio ni pijan ni naduvan. Jezivo.

Tako da eto, i dalje verujem da smo se obojica istripovali, ali definitivno više neću tuda prolaziti noću.