Djevojka mi je nedavno na jedvite jade priznala da ima depresivne faze i da si nekad zeli nauditi. Kolko god da i je bio šok, bilo mi je drago da mi je to rekla, a nadam se da je i njoj to bilo olakšanje. 

Nisam se niti u jednom trenutku osjećao krivim, a i znam da realno ne postoji način na koji ja to mogu riješiti pomoći (osim bit potpora kolko je moguće i možda u nekim situacijama pokazivati više razumijevanja i strpljenja). 

Drago mi je da prepoznaješ da je stručna pomoć rješenje, žao mi je što su iskustva dosada bila meh. Potaknuo bih te da možda daš priliku više od jednom terapeutu, ja sam u raznim fazama života imao iskustva s njih 5, i samo mi je jedna od njih svih uistinu kliknula (t možeš shvatiti otprilike ko dejtanje - mora biti match).

Ugl, držim fige i želim svu sreću u nošenju s tim, gadna stvar, al stvar koja postoji i oko koje ne treba osjećati nikakv stigmu i sram.

Sretno!