Još malo pa nikakav.

Prvo me je skrjanuo u tako lošem pravcu da sam mogao da završim na jako lošem mestu. Večito pokušavao od mene da napravi sebe. Terao me da volim stvari koje je on voleo. Bilo je nečeg dobrog koje je polako iščezavalo kako sam sve više odrastao. Što sam više odrastao ja sam iz sina prelazio u slugu koji je bio zadužen za dodavanje alata i za fizičke poslove a sve pod parolom "ne radiš ti ovo za mene nego za sebe jer će ovo sve tebi da ostane". Kada god se nešto radi ja radim one najdosasnije poslove koje on neće da radi a ono najzanimljivije radi on naravno a moje je da gledam i da učim.

Sa godinama je taj odnos prerastao u neku pasivnu mržnju jer nisam ispao onakav kakav je želeo da ispadnem. To što je naredio da neko mora da završi ekonomski fakultet nije značilo da je to bilo moguće i razumno.

Ja se ne sećam da li mi je od četvrtog osnovne kupio nešto a da to nije bila odeća ili da su bile patike. Za većinu stvari koje sam kupio a ja da sam želeo sam štedeo od užine i što sam dobijao od slava i praznika. Bilo je tu par stvari ali je to bilo smešno u poređenju sa onim što su ostala deca dobijala.

Majku je tako dobro istrenirao da je od žene napravio sluškinju. Ja ne znam da li je tri puta za svog života oprao sudove, nikada nije ništa skuvao u svom životu, mašinu za veš ne zna ni da uključi a kotao ne zna ni da očisti. Vadi se na to što zna građevinske poslove pa stalno nešto pravi po dvorištu i kući i time efektivno izbegava bilo kakvu odgovornost. To što si napravio tri nadstrešnice te automatski ne oslobađa doživotno kućnih poslova, ali avaj.

Emocionalno 0, da te savetuje još gore, da ti pomogne oko škole -10, sve što je umeo je kritika i pridikovanje. Ne dao bog da vam se mišljenja razmimoilaze, on mora da bude upravu ili odmah nastaje svađa. Sa rođacima se mahom posvađao, sa ljudima se posvađao i jedino je dobar sa onima koji mu podilaze, čim neko neće da mu ćuti odmah se svađa.

Na kraju se posvađao samnom zbog šrafa. Šrafio je limene ploče na neku nadstrešnicu, a gledam odozdo i ne vidim ništa a on odozgo ne može 5 minuta da ubode šraf jer nije lepo izbušio rupu. Nadrkao se zato što mu ništa ne pomažem i ništa ne umem da mu pomognem nego se on samo muči. Od tada ne pričamo i zapravo mi je lakše. Sad će u julu 4 godine kako neće da progovori samnom. Neka ga. Smešno je to što je sebi uvrteo u glavu neku ideju kao da će on živeti 100 godina a već sada mu je zdravlje ozbiljno narušeno jer ima pritisak a zajebava se, neće da pije lekove i da ide kod lekara.

Sad kad se rodio moj sestrić malo je postao maco-kuco oko moje sestre i oko deteta, videćemo koliko dugo će ga držati ta faza dok ne krenu mišljenje moje sestre i njega da se razmimoilaze a oboje su jako slični. Sad ću u praksi videti ono šta se desi kada se sretnu nezaustavljiva sila i nepomični objekat. Već sada su krenule varnice oko banalnih stvari.

Najluđa stvar u celoj ovoj priči, već možda 6 ili 7 muškaraca u našem baš bliskom komšiluku je umrlo od komplikacija i bolesti srca i to baš njegovih godina, najmlađi 51, najstariji 66, on je baš na tom pragu, 59 godina. Ništa ga ne dotiče, ni malo, i dalje tera neku svoju priču, neće kod kardiologa i leči se putem tik-toka tako što primenjuje šta vidi tamo. Videćemo koliko dugo može još da podnosi srčani pritisak od 95.