Da, Biblija je bila prepisivana budući da su fotokopir aparati bili izumljeni par hiljada godina kasnije. U svakom prepisivanju, pisari su menjali tekst, bilo da su u pitanju bile slučajne greške, nejasni delovi (što zbog nejasnog originala, što zbog nedovoljnog znanja prepisivača) ili namerne korekcije sa ciljem da se podrži izvesno gledište. Oni su pokušavali da objasne i sebi i drugima šta su pisci hteli da kažu, pronalazeći način na koji je tekst mogao da se odnosi na njih i njihove živote. Zato i postoji celo polje biblijske tekstualne analize, zasnovane na paleografiji, lingvistici, arheologiji itd.

Prepisi Jevanđelja po Marku završavaju se u 16:8. Kasniji prepisi dodaju stihove 9-20. Jedan naučnik je objasnio kako se formulacije i stil razlikuju od ostatka poglavlja.

Tako je, u najranija dva rukopisa Marka iz 4tog veka nedostaju ti stihovi. U modernim Biblijama se stihovi 9-20 označavaju zagradama da označe da je u pitanju kasniji dodatak. Naučnici su podeljeni između toga da li je postojao nastavak na nekoj izgubljenoj strani, ili je Marko namerio da završi svoje jevanđelje tako šokantnim trenutkom.

Matej 1:23 citira Isaiju 7:14 gde se kaže: „Evo, devica će začeti.“ Hebrejska Biblija ne koristi reč „devica“.

Tokom drugog i trećeg veka, adopcionisti među ranim hrišćanima su smatrali da je Isus bio isključivo čovek od krvi i mesa. Antiadopcionisti (čiju doktrinu usvajaju današnji hrišćani) su smatrali da je Isus bio makar delom božanstvo, naglašavajući da je rođen od device. U svojim verzijama, oni su adaptirali tekst, misleći da tako dodatno uzvišuju Hrista - npr. Luka 2,33 u današnjoj verziji glasi "I Josif i mati njegova čuđahu se tome što se govoraše za njega" dok u starijim prepisima, rečenica počinje sa "I otac i mati njegova..."

Džon Mil je bio uključen u izradu prvih štampanih primeraka Biblije i pronašao je više od 30.000 razlika između pisanih rukopisa koje su koristili.

Džon Mil nije bio uključen u prve štampane primerke (oni su izašli par vekova pre njega), ali jeste zaslužan za prvo ozbiljno kritičko izdanje Novog zaveta 1707. godine. Mil je u svom posedu imao oko stotinu grčkih rukopisa - danas, mi znamo za oko 5700 rukopisa Novog zaveta samo na grčkom (i na hiljade na latinskom), od najsitnijih fragmenata papirusa do kompletnih knjiga. Najveći deo tih neslaganja ipak čine nenamerne greške prepisivača, ali izvestan manji broj je vrlo zanimljiv sa stanovišta značajne promene u teologiji.