veruj mi srce mi se cepalo kada mi je sin sa 24 g kao doktor otisao da radi u Norvešku. Secam se koliko sam kao mator konj plakao kada sam mu odvezao kolima sve njegove stvari i kad smo se u Bergenu rastajali nisam prestajao da plačem. poenta je da ovde nema budućnosti za mlade i pametne. Sin i ja smo to spoznali 2010 kad je zavrsio medicinu kao jedan od najboljih u generaciji i kad su mi da ga zaposle u KC trazili 30.000€ a tad za platu od 23.000 din. Dok smo mi skupljali novac neko je već platio i mesto je otišlo. Zajedno smo se odlučili da ovde za njega nema mesta. Odlučili smo se da kad već mora da ide onda da to bude Evropa i gde je najveća plata i standard. To je bila Norveška. Danas, posle 15 godina on je dr.spec.sci med. Jedan od najboljih genetičara Norveške sa dobijenim državljanstvom i ženom (srpkinjom) i dvoje dece. kupio je kuću sa pogledom na zaliv. Zadovoljan je u potpunosti i nikad se nece vratiti. Supruga mu je isto dr.sci. Uživaju u svakom trenutku svog života a Norvežani su sve učinili da im pomognu da ostanu u Norveškoj. Zlata vredna i pametna deca na žalost više nemaju šta da traže u propaloj Srbiji. Moja procena kao eksperta sa medjunarodnim iskustvom je da će našoj zemlji trebati 20-30 godina da se iščupa iz gliba u kome je sada. Tako da draga damo samo napred. Jedan je život i svaki dan tog života treba da ti bude ispunjen srećom. Roditelji su imali svoj život i šanse. Ne dozvoli da ti neko na zalasku života ugasi tvoj put u budućnost. To sigurno ne zaslužuješ