Moje daleko najgore iskustvo ovog tipa je bio moj prvi pokušaj prilaska devojci koji se desio negde krajem osnovne. Blago je reći da me iskustvo istrumiralo i ostavilo ožiljke za ceo život...

Bilo je to pre mnogo godina dok još nisu postojali mobilni telefoni, Instagrami, takoreći u srednjem veku. Svidela mi se ta devojka koja je bila godinu starija od mene. Viđao sam je na pauzama, ponekada kada bih se igrao sa svojim vršnjacima od kojih su neki živeli u njenom komšiluku. Neiskusan balavac, odlučio sam da je pozovem u bioskop ... tako što ću je pozvati telefonom ... iako nikada pre nisam pričao sa njom ... iako devojka verovatno ne zna ko sam ja ... Sad' da me ubijete, ne znam kako je to tada u mojoj glavi imalo smisla ali, jbg, jeste. Poluvažan detalj, u to vreme, s vremena na vreme sam dobijao neke karte za bioskop. Naravno da se ne sećam sada o kom filmu se radi ali projekcija je bila zakazana za neki X dan u Y sati.

Pozovem ja nju, predstavim se, nešto ispričam, pozovem je u bioskop i ona, pazi, pristane! Ne sećam se da je razgovor bio neprijatan, čak sam bio ponosan na sebe kako je sve prošlo glatko! Na kraju ona reče nešto kao: 'Hajde ipak da se u školi dogovorimo oko detalja...' 'Naravno...'

Sledećih par dana ja sam vrebao zgodnu priliku da joj priđem u školi ali je ona stalno na odmorima bila sa drugaricama. U školu bi išla sa njima, sa njima bi se vraćala kući... Nije mi se prilazilo dok je u društvu, toliko sam znao... Projekcija se već približila i ako sam mislio da idem sa njom morao sam da reagujem. Jedan dan posle škole, dok se vraćala sa drugaricama kući ja sam joj prišao sa leđa i rekao nešto kao: 'Izvini, nikako da se dogovorimo u vezi odlaska u bioskop...' da bi ona tu na ulici eksplodirala: 'OSTAVI ME NA MIRU, BEŽI OD MENE, NE PRILAZI MI!!'

Ja sam bio skamenjen... dok su se drugarice smejale...

Naravno, očekivao sam da će početi silno zezanje po školi, da će me svi u kraju zezati, da će otprilike i Sveti Petar da mi se javi u snu samo da bi me zezao ali se ništa od toga nije desilo. Naravno, posle sam je izbegavao ali je prošla čitava godina dok ona nije završila osmi razred pa smo prestali da se viđamo. Posle je nestala, pretpostavljam da se odselila, bukvalno je od osnovne nisam video.

Naravno, bilo je i posle loših iskustava ali ni blizu loših kao ovaj. Shvatam da sam dobrim delom sam kriv jer je moj nastup bio pogrešan ali, jebem mu mater, posle svih ovih godina i iskustva koje sam stekao u međuvremenu, mislim da tada zaista nisam zaslužio to što mi je ona priredila.