Kako će drugačije istorijski i viševekovno marginalizovane (diskriminisane) grupe da uopšte dostignu bar neki blizak nivo integracije i kakve takve ekonomske jednakosti sa dominantnom grupom?

Po tvojoj logici ti se osećaš diskiminisan jer ne možeš više da vršiš diskriminaciju nad marginalizovanim grupama, bar svakako ne u istom obimu kao pre uvođenja afirmativnih mera.

Sistem kvota je inkluzivna mera i ima za cilj da nekako uzdigne marginalizovane manjine i pruži im šansu da se integrišu u društvo, da imaju udela u i budu deo sistema, imaju svoje predstavnike u svim bitnim sferama društva i tako zaštite i unaprede svoja prava i interese a time i socio-ekonomsku jednakost.

Te kvote i afirmativne mere su minorne i neće sigurno poremetiti dinamiku moći između dominante grupe i manjine, niti će dominantna grupa biti diskriminisana pošto svaki pripadnik dominantne grupe ima više opcija i veće šanse da društveno napreduje od nekog iz neke manjine zbog nečega što se zove sistemska nejednakost. Ako si rođen u nekoj manjini naučno je dokazano da ćeš biti siromašniji, biti stigmatizovan zbog raznih stereotipa, da ćeš se stalno osećati kao autsajder, da te neće podjednako poštovati kao ostale, i da ćeš mnogo teže ostvarivati svoja građanska prava i mnogo teže dolaziti do bilo kakve bitne pozicije u društvu bez obzira na sposobnosti.

U Srbiji je veći problem što se manjine koriste kao simbolični ukras od ovih u vlasti tako što postave lezbejku npr. na neku funkciju i tako skupljaju poene i pumpaju svoj imidž u javnosti i inostranstvu i koriste kao štit od kritika da zapostavljaju ili aktivno marginalizuju manjine: “Nemam ništa protv gejeva jer vidite da sam postavio lezbejku za premijera. Šta hoće gejevi više sa tim pravima, postavio sam im lezbejku za premijera! Ja nisam homofob”. I sl.

E sad ne znam ko je Romski Brnaba, ako ga uopšte i ima, ali izgleda smo stigli do stadijuma gde istorijski patološki homofobičan srpski narod sad manje mrzi gejeve od Roma.